Atlantski savet Srbije

Prijava
ažurirano 9:46 AM UTC, Jun 7, 2017
Naslovi:

Evro-atlantske integracije moraju biti zasnovane na uzajamnom poštovanju kako bi bile stvarno validna alternativa na Balkanu

Alvaro Ballesteros Predsednik Upravnog odbora Atlantskog saveza Srbije Bez izvlačenja stvari iz njihovog prirodnog konteksta, incidenti u toku fudbalskog meča između Albanije i Srbije i nemiri koji su sledili u svim susednim zemljama sa značajnom populacijom etničkih Albanaca pokazuju da su, sa neposrednim pretnjama potencijalne nove ekonomske recesije koja je na vidiku, opasnosti od ponovnog obnavljanja etničkih tenzija na Balkanu više nego verovatne. U ovoj regiji živim već skoro 15 godina. Radio sam u Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, uključujući Kosovo, za OEBS i EU. Takođe sam puno putovao širom ove regije i posetio sam Albaniju nekoliko puta, zemlju sa istinskim potencijalom koja (kao i njeni susedi) mora dobiti podršku kako bi poboljšala svoju trenutnu situaciju po pitanju nekoliko oblasti. Isto tako, i Srbiju dobro poznajem. Sada radim u Srbiji kao novopostavljeni predsednik Upravnog odbora Atlantskog saveta Srbije. Moj posao je zaista pun izazova, u naporima da se obezbedi i lokalna i međunarodna podrška kako bi se razvili projekti koji nam pomažu da objasnimo srpskoj javnosti nekoliko stvari. Kao prvo, da NATO nije čudovište iz druge galaksije koje sebe smatra neprijateljem Srbije. Zapravo, NATO je moja domovina, Španija. Takođe je to i Norveška, Kanada, Italija, Nemačka, Francuska, SAD i sve ostale njene zemlje članice...gde tako mnogo Srba živi već decenijama. Kao drugo, da je NATO mnogo više od rata koji se desio na Kosovu i bombardovanja iz 1999. godine. Zapravo, NATO je samo deo transatlantske zajednice, gde delimo vrednosti, interese i napredovanje čovečanstva u mnogim poljima: ne samo vojnom, već i u polju medicine i nauke, ljudskih prava i sloboda, slobodne ekonomije i još mnoga druga...uz sve ovo takođe, vrednosti koje su duboko ukorenjene u srpski etos kako je već pokazano mnogo puta u prošlosti uprkos činjenici da su to, izgleda, mnogi zaboravili i u Srbiji i u inostranstvu. Treće, članstvo u NATO nije projekat koji je nametnut Srbiji bilo da ona to hoće ili neće. Kao i ostale neutralne zemlje EU (Irska, Švedska, Austrija, Finska), i Srbija može (i trebalo bi) razviti svoju saradnju sa strukturama NATO-a do maksimuma svojih kapaciteta i interesa, a da narod Srbije odluči da li hoće da ostane prijateljska zemlja van struktura NATO-a. Četvrto, da solidna i otvorena debata je još uvek potrebna u Srbiji kako bi se suočili sa traumama iz bliske prošlosti, kako bi mogla da se ponudi bolja budućnost jedne otvorene saradnje najmlađim generacijama ove zemlje, i da se omogući razgovor o NATO-u bez neprestanog udaljavanja jednih od drugih, kao što se to dešavalo dosada svaki put kada bi neko imao hrabrosti da potegne ovo pitanje u srpskim domovima, univerzitetima, štampi, medijima i na ulici. Još jedna jako važna stvar za sve nas, a koju bi trebalo shvatiti, je da samokritikovanje je prvi korak koji se mora napraviti ukoliko želimo promeniti ono što nije dobro u našoj sadašnjoj situaciji, kako bismo izgradili bolju budućnost zajedno. Ono što se desilo prošle sedmice na utakmici između Albanije i Srbije je bilo užasno. Činjenica da su neki ljudi uložili vreme u sprovođenje jedne tako sofisticirane provokacije bi trebalo da nas zaista sve dobro zabrine. Izveštaji da je brat Premijera Albanije bio navodno umešan u incident su takođe veoma uznemirujući. Činjenica da su igrači nacionalnog tima Albanije štitili zastavu „Velike Albanije“ kao da je njihova državna zastava je čak još više zabrinjavajuće. I izveštaji u kojima se navodi da je premijer Rama u Tirani pozdravio incident oko štićenja zastave, kao što su i hiljade etničkih Albanaca iz šire regije, pokazuju da je uprkos svim našim naporima koji su uloženi poslednjih dvadeset godina kako bi se uveo mir i obezbedila stabilnost na Balkanu, preostalo još mnogo toga što bi trebalo postići. Nekoliko napada koji su usledili na radnje etničkih Albanaca u različitim oblastima regiona i paljenje zastave NATO-a i Albanije koje su izveli srpski huligani pokazuje i da opasnost od širenja scenarija nasilja nije nimalo beznačajna kako neki već žele verovati u Briselu i drugim relevantnim glavnim gradovima. Albanija je saveznik NATO-a i njeni zvanični predstavnici (političari, fudbaleri i bilo koji drugi predstavnici zemlje) bi trebalo da se ponašaju u skladu sa svojim pozicijama. Ono što se desilo u toku meča između Albanije i Srbije je bila neoprostiva provokacija koja nije u skladu sa principima članstva u NATO i pristupanju EU. Kao pristalice NATO-a i iskreni poštovaoci vrednosti evroatlantske integracije, moramo zahtevati da se incidenti slični ovome nikada više ne ponove, u protivnom bi trebalo imati ozbiljne političke posledice. Samo će nam ovo pomoći da razvijemo zreliji  dijalog u vezi koristi koju donosi transatlantska saradnja kao celina i zajedničke budućnosti u miru, uz uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i razvoj evroatlantskih vrednosti koje preostaju kao jedino validno sredstvo kako se naša mračna istorija Evrope ne bi ponovila. Zato, dajte da jednom svi zajedno radimo u tom smeru.

 

Srednja ocena (0)

0 od 5 zvezdica

Ostavite Vaš Komentar

Ostavite kometar bez registracije ili prijave

0 / 500 Zabrana karaktera
Vaš tekst mora biti izmeđun 50-500 karaktera
Vaš kometar će biti proveren pre objavljivanja.
uslovima i pravilima korišćenja.
    • Nema komentara trenutno

    31°C

    Beograd

    Delimično oblačno

    Vlažnost: 41%

    Vetar: 11.27 km/h

    • 22 jun 2017 31°C 18°C
    • 23 jun 2017 33°C 25°C