Upozorenje
  • JUser: :_load: Nije moguće učitati korisnika sa ID: 981
  • JFile: :read: Nije moguće otvoriti datoteku: /home/atlantic/public_html/media/k2/assets/js/k2.frontend.js?v2.7.1&sitepath=/

Atlantski savet Srbije

Prijava
ažurirano 11:22 AM CET, Nov 14, 2017
Naslovi:

"Otvoreno o IPAP-u: Strategija javnog informisanja"

Atlantski savet Srbije, uz podršku Ambasade SAD u Beogradu i NATO Odeljenja za javnu diplomatiju, organizovao je petu konferenciju u okviru serijala “Otvoreno o IPAP-u” na temu Strategije javnog informisanja.

Diskusija  je održana u prostorijama hotela "Kraun plaza" uz prisustvo velikog broja novinara, predstavnika državnih institucija i diplomatskog kora.

Dijana Ivančić, načelnica Odeljenja za NATO i Partnerstvo za mir u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, na samom početku istakla je komplikovano nasleđe odnosa sa NATO-om, osvrnuvši se na to šta je IPAP i šta on znači za Republiku Srbiju.

Ivančićeva je podsetila da je IPAP od strane Republike Srbije odobren 20.decembra 2014, a da je 15. januara 2015. pomenuti akcioni plan i usvojen. Od tada on predstavlja najviši oblik partnerstva koji ne podrazumeva članstvo. Ovo se često zanemaruje, kao i sama činjenica da država sama određuje ciljeve i prioritete saradnje u skladu sa svojim nacionalnim i spoljnopolitičkim interesima, koji su kompatibilni sa procesom integracija.

Jačanje političkog dijaloga i saradnje, izgradnja integriteta kroz proces borbe protiv korupcije, doprinos bezbednosti kroz naučnu saradnju, upravljanje krizama i javna diplomatija predstavljaju prioritete u implementaciji IPAP-a i deo su prvog dvogodišnjeg plana, naglasila je Ivančićeva.

Nauka za mir i bezbednost pokazala je kako šira javnost može da ima korist od saradnje u ovoj oblasti, koja traje od 2007. godine. Do sada je realizovano 22 regionalna naučna projekta, a očekuje se da će ih biti još.

Ivančićeva se osvrnula i na probleme sa kojima se suočila Republika Srbija tokom poplava i suzbijanja efekata migrantske krize. Naša zemlja je uputila poziv Alijansi, na šta su se članice Saveza odazvale. Pomoć je tada stigla od SAD-a, Portugala,Velike Britanije i drugih u vidu šatora, agregata, medicinskog i higijenskog materijala i druge opreme.

Od pomenutih šest prioritetnih ciljeva u sprovođenju IPAP-a, javna diplomatija je od naročitog značaja, istakla je Ivančićeva. Neophodno je da se blagovremeno i na transparentan način informiše javnost o saradnji Srbije i NATO-a, a naročito je važno naglasiti da "NATO nije samo vojni, već i političko-bezbednosni savez".

Ivančićeva je istakla ulogu Ministarstva spoljnih poslova, koje je i koordinator radne grupe za implementaciju IPAP-a. Ona je dodala da je u izradi dokumenta "Strateške smernice o informisanju javnosti o saradnji Srbije i NATO", kroz program Partnerstvo za mir, učestvovalo 14 predstavnika ministarstava i državnih institucija i da će se bliska interresorna saradnja nastaviti i dalje.

Drugi panelista i učesnik skupa, pukovnik Petar Bošković, načelnik Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane, istakao je da vojno-vojna saradnja Srbije i NATO-a, predstavlja prvu asocijaciju povezivanja sa Alijansom, iako se ona kreće u okviru Partnerstva za mir što "često u javnosti i javnom mnjenju stvara konfuziju".

„Onog momenta kada kažete Partnerstvo za mir, oni to povezuju sa NATO-om, direktno sa NATO-om, što nije baš tako, jer se u Partnerstvu za mir nalazi i Rusija, a ona nije u NATO-u”, rekao je Bošković.

On je podsetio da javno mnjenje u Jugoslaviji nije postojalo i da su i instituti, koji su se bavili ovom temom, bili ukinuti u to vreme. "Danas su na snazi recidivi, a menjanje svesti ide sporije zbog iskustva sa NATO-om", istakao je Bošković.

Na skupu se moglo čuti i da ovakvoj situaciji u velikoj meri doprinose sami mediji. S obzirom na dostupnost i transparentnost javnih izvora informisanja, pukovnik Bošković je zaključio da je "tokom 10 godina, od kad smo u Partnerstvu za mir, javnost bila potpuno upoznata o vojno-vojnoj saradnji i svim dokumentima", zbog čega ne bi smelo da dođe do dezinformacija i pogrešnih interpretacija.

Ministarstvo odbrane ima izrađenu Strategiju komunikacije, koja se menja na svakih 5 godina. Tokom 2013. godine Strategija je dopunjena delom o međunarodnoj saradnji i saradnje sa NATO-om u okviru Partnerstva za mir. Pored toga, određene su i smernice Strategije komunikacije u kriznim situacijama, kao što su poplave ili akti terorizma.

Postavlja se pitanje kako da cilj smernica za obaveštavanje javnosti ne ostane samo slovo na papiru. Da do toga ne bi došlo moraju se definisati komunikacijski ciljevi, ciljne grupe, uputstvo za obaveštavanje i sl. "Ono u čemu nemamo iskustva i u kom smislu nam je potrebna pomoć su kampanje", naglasio je Bošković.

Ministartsvo odbrane je prisutno na društvenim mrežama i redovno informiše javnost putem oficijalnih kanala na Twitter-u, Facebook-u i Youtube-u, između ostalog, i o svim aspektima saradnje sa NATO-om.

Bošković je istakao da se do sada radilo na edukaciji novinara na temu saradnje Srbije sa NATO-om u okviru Partnerstva za mir i to zahvaljujući ambasadi Ujedinjenog Kraljevstva. "Ukoliko želite da uradite nešto dvosmerno, morate da sa druge strane naviknete novinare na vas i da ih informišete", naglasio je.

Pukovnik Bošković je ipak imao zamerke na račun novinara, ocenivši da se radi površno, da se tekstovi često ne temelje na punim informacijama, nego na onim koje se „pokupe sa ulice”.

"Mediji žele sve sažvakano, nemaju vremena i površni su", oštro je dodao Bošković, kao i to da prave izvore informacija predstavljaju Ministarstvo spoljnih poslova, Ministartsvo odbrane i MUP, a da se novinari umesto činjenicama bave mistifikacijom.

„Da ne govorimo o istraživačkom novinarstvu koje gotovo više ni ne postoji. Bez obzira na to što imate kompletne ugovore na sajtu, novinar to jednostavno neće da čita, on će da pokupi informaciju na ulici i, ako je vi ne plasirate na pravi način, izgubićete mnogo vremena”, rekao je Bošković obrazlažući svoj stav da su mediji puni predrasuda kada izveštavaju o saradnji Srbije i NATO-a.

Dijana Ivančić, načelnica Odeljenja za NATO i Partnerstvo za mir u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, osvrnula se na obaveze koje očekuju Srbiju u okviru sprovođenja IPAP-a.

U martu je podnet godišnji izveštaj o primeni IPAP-a sekretarijatu NATO-a i očekuje se provera. Ekspertski tim NATO-a će doći u Beograd u junu kako bi proverio proces implementacije Individualnog akcionog plana partnerstva.

„Mislim da su rezultati vrlo pozitivni – imajući u vidu da je to naš prvi IPAP, da smo početnici u tome – jer je 63 odsto aktivnosti završeno. Tri odsto nismo uradili, ali tu spadaju projekti poput ’Južnog toka’, tako da je jasno zašto nismo, a ostale aktivnosti su na dobrom putu da budu realizovane”, rekla je Ivančićeva.

Ona je dodala da je lično vrlo zadovoljna tempom sprovođenja onoga što je dogovoreno i da očekuje da će biti zadovoljni i predstavnici Alijanse.

"Mi očekujemo narednog meseca tu delegaciju, imaćemo razgovore sa njima, naravno to neće biti samo razgovori sa predstavnicima državnih institucija, oni će razgovarati i sa predstavnicima nevladinog sektora, medijima...", rekla je načelnica Odeljenja za NATO i Partnerstvo za mir u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.

Načelnik Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane Srbije, pukovnik Petar Bošković je dodao da ne očekuje nikakve primedbe na primenu IPAP sporazuma, da nam je razmena iskustava potrebna bez obzira na sve i da se „nada daljem produžetku ove izuzetno dobre i plodne saradnje”.

Dr  Savo Kentera, predsednik Atlantskog saveza Crne Gore podelio je iskustva ove države suseda po pitanju javne strategije informisanja.

 

"Nadam se da će u budućnosti biti više govora o tome da li Srbija treba ili ne da postane članica NATO-a", istakao je Kentera.

On je naglasio da su se greške pravile i u Crnoj Gori, koja je "ušla vrlo jasno u priču o članstvu u NATO po stupanju nezavisnosti 2006. godine".

Tada je podrška građana pristupanju Alijansi bila između 35 i 36 odsto.  "Informisanje javnosti o ovoj saradnji trebalo je da doprinese rastu podrške od bar 1 odsto, umesto toga, desio se paradoks i pad na 26 odsto podrške građana", rekao je Kentera, dodavši da je velika greška bila to što su se striktno pridržavali komunikacione strategije koja nije davala rezultate i da nisu bile jasno definisane ciljne grupe, ključna poruka i instrumenti i kanali kojima bi se obraćalo željenim grupama.

Predsednik Atlantskog saveza Crne Gore je naglasio i da se "do 2014. godine lutalo, jer nije postojala dobra koordinacija. Od 2014. kreće poboljšanje i kvalitetnija implementacija nove komunikacione strategije, koja se manifestovala kroz konkretne pomake u vidu uzlazne putanje podrške, koja je prešla 40 odsto".

Kentera smatra da Srbiji nije najtežem, već naprotiv, da "smo u istom položaju, jer je palo par bombi i u Crnoj Gori". Bombardovanje 1999. godine je problem kojem je trebalo pristupiti sa najviše senzibiliteta, a realno pitanje je da li treba da ostanemo u prošlosti ili treba da se okrenemo budućnosti. "Da bi se to dostiglo, kao i famoznih 50 odsto podrške, neophodna je snažna politička volja, koja mora biti nedvosmislena, tj. da se jasno kaže na kojoj ćemo stolici sedeti"

Predsednik Atlantskog saveza Crne Gore rekao je da je podrška javnosti ulasku te zemlje u NATO počela da raste tek kada su se crnogorski premijer Milo Đukanović i njegovi ministri uključili u kampanju, a da je "najbolji i jedini put i Srbije i Crne Gore - članstvo u NATO".

Na pitanje kakve su reakcije u Crnoj Gori na oštre poruke iz Moskve, Kentera je poručio da "bi im bolje bilo da paze na svoju spoljnu politiku i da batale Crnu Goru. Neka gledaju kao posmatrači i neka se ne mešaju. Od 2. decembra pokušavaju još više i prljavije da utiču. Dugoročno to je unapred izgubljena bitka, jer neće imati uticaja na Crnu Goru. Svaka zemlja treba da vodi računa o svojim sopstvenim interesima".

Na konferenciji je učestovao i direktor Radio Beograda Milivoje Mihajlović koji je kazao da je NATO sada "jedina brana verskom i etničkom ekstremizmu na Kosovu". KIM je ocenio kao područje na kojem nesmetano deluje ISIS i to na liniji regrutnih baza Priština - Uroševac - Kašanik, a da je NATO važan faktor u suzbijanju terorizma i u ovoj oblasti.

Mihajlović je istakao i da često dolazi do pogrešnih medijskih interpretacija. Iako su ključne reči u IPAP sporazumu "saradnja" i "vojna neutralnost", novinari su najčešće izveštavali o diplomatskom imunitetu NATO vojnika i da "NATO vojnici mogu da rade u Srbiji šta hoće".

Velikih zamerki na medije imala je i Miroslava Milenović, članica Upravnog odbora Atlantskog saveta Srbije. Prema njenim rečima, u „udavljenim” medijima nećemo, nažalost, mnogo čuti o tome šta je Srbija zapravo potpisala.

„Znamo li šta je Partnerstvo za mir, znamo li šta znači neutralnost, je li ona moguća u ovom momentu, je li to politička ili marketinška odluka ili jasno sprovedena i racionalna odluka? U medijima o tome, nažalost, nećemo mnogo čuti”, rekla je Milenovićeva, koja je i članica Saveta za borbu protiv korupcije.

Ona je istakla važnost saznanja o vlasničkoj strukturi medija, zbog čega, mediji ne kontrolišu vlast u Srbiji, već obrnuto i da su mediji u Srbiji „sve samo ne slobodni”, dok su novinari „jako cenzurisani i autocenzurisani”. Sa druge strane, ocenila je, tabloidizacija je u velikom zamahu.

„Ako sve to uzmemo i ako propratimo novac koji finansira te medije i vlasničku strukturu koja je u najvećem broju slučajeva netransparentna i kvazitransparnetna, onda možemo da zaključimo da je politička volja kojim putem će se krenuti primarna. U ovom momentu samo politička elita saopštava određena svoja htenja, želje ili odluke na jedan ili drugi način kroz udavljene medije. Vlasnička struktura medija je pokazala da je ogroman i jak uticaj, pre svega, budžetskog novca i da je to način na koji se mediji drže poprilično u vazalnom položaju. Poslednja privatizacija medija je pokazala da mi imamo kvaziprivatizovane medije, da za čak određene medije u divnom spektru ružičastih boja možemo reći da su to naši mediji jer su sa dugom koji imaju prema poreskim organima i prema budžetu oni u vlasništvu svih nas, a ne ljudi koji se prikazuju kao vlasnici”, rekla je Milenovićeva i dodala da je privatizacija pokazala da država nije odradila šta je trebalo i odredila šta je važno za državu, a to je koji mediji ne bi trebalo da budu privatizovani.

"Pitali su me toliko puta imam li dokaze za cenzuru. Vidite koliko ovde ima kamera, a sutra će biti interesantno videti koji mediji će i na koji način ovo preneti, između ostalih i Radio Beograd", dodala je uz osmeh.

Pukovnik Petar Bošković, načelnik Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane istakao je da bi voleo da budemo u situaciji da u Srbiji možemo da čujemo dva suprotstavljena mišljenja, istakavši i značaj pojavljivanja Russia Today, koje je baš to omogućilo u nekim drugim zemljama.

"Ovde se menjaju i krše osnovni postulati novinarstva. Došli smo do situacije da je izjava zamenila vest", dodao je Bošković.

 

Jelena Cerovina, novinarska lista "Politika" ustala je u odbranu novinarske profesije istakavši da "nije tačno da novinari ne čitaju dokumente, da kupe informacije s ulice i da nemaju sve strane u priči".

Pukovnik Petar Bošković, načelnik Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane je ipak istakao da se nebrojeno puta dogodilo da se "objavi infomacija na sajtu ministartstva koja je korektna i konkretna, a da se u medijima pojavi nešto potpuno suprotno". Dijana Ivančić, načelnica Odeljenja za NATO i Partnerstvo za mir u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije dodala je na to da je ovo ministartsvo dobilo mnogo zahteva za intervju po usvajanju IPAP-a i da su mnogi mediji u to vreme napisali da je IPAP potpisan, iako je to plan i program aktivnosti koji se usvaja, a ne međunarodni sporazum koji zahteva potpisivanje i usvajanje u parlamentu.

Predsednik Atlantskog saveza Srbije Vladan Živulović rekao je da su se, nakon što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić potpisao sporazum između Srbije i Organizacije NATO za podršku i nabavku, „u određenim medijima javile dezinformacije da Srbija time gubi suverenitet, da je maltene okupirana zemlja”. „Vrlo retko smo u medijima mogli da saznamo pravi cilj i pravi smisao tog sporazuma, koji je vrlo koristan za državu Srbiju”, rekao je Živulović i dodao da je Srbija od NATO-a „od 2003. do danas primila 20 miliona evra donacija za uništenje ubojnih sredstava, koja nemaju nikakvu svrhu i koja mogu da izazovu veliku opasnost, a za čije uništavanje mi para nemamo”.

Strategija javnog informisanja, predstavlja jednu od ključnih oblasti izabranu od strane Vlade Republike Srbije kao prioritet u implementaciji IPAP sporazuma, zbog čega je ova tema privukla veliku pažnju.

IPAP je skraćenica za Akcione planove za individualno partnerstvo sa NATO-om, koje je Srbija prihvatila 15. januara 2015. godine.

 

 

Srednja ocena (0)

0 od 5 zvezdica

Ostavite Vaš Komentar

Ostavite kometar bez registracije ili prijave

0 / 500 Zabrana karaktera
Vaš tekst mora biti izmeđun 50-500 karaktera
Vaš kometar će biti proveren pre objavljivanja.
uslovima i pravilima korišćenja.
    • Nema komentara trenutno

    10°C

    Beograd

    Pretežno oblačno

    Vlažnost: 55%

    Vetar: 17.70 km/h

    • 22 nov 2017 13°C 7°C
    • 23 nov 2017 13°C 5°C